Kratka istorija coronavirusa: Uzmite vas da shvatite prošlost i sadašnjost coronavirusa!

Većina nas će barem jednom u životu dobiti koronavirus. Za mnoge ljude ovo može biti zabrinjavajuća činjenica, posebno oni koji su čuli samo za koronavirus SARS-CoV-2.

Koronavirus je puno više od SARS-CoV-2. Koronavirusi su zapravo porodica stotina virusa. Većina njih zarazi životinje poput šišmiša, kokoši, deve i mačke. Ponekad će virus koji zarazi jednu vrstu mutirati i početi zaražavati drugu vrstu. To se zove 0010010 quot; transmisija među vrstama 0010010 quot; ili 0010010 quot; efekat prelivanja 0010010 quot ;.

Prvi koronavirus otkriven je kod pilića u 1930 sima. Tek kada je ljudski koronavirus prvi put otkriven u {{}}} s, ljudi su proveli decenijama. Do danas je sedam koronavirusa sposobno da izazove bolest kod ljudi. Četiri su endemska tipa (obično se nalaze u određenoj populaciji ili određenom području) i obično uzrokuju blage bolesti, ali tri mogu izazvati mnogo ozbiljnije ili čak smrtnije bolesti.

Izvor slike: https://cn.bing.com

prehlada

Koronavirusi se nalaze širom sveta. Otprilike 1 0 - 1 5% uobičajenih prehlada prouzrokovano je koronavirusima, od kojih se većina pojavljuje zimi. Koronavirusi koji izazivaju blagu do umerenu ljudsku bolest nazivaju se: {{1}} E, OC 43, NL 63 i HKU 1.

Prvi koronavirusi koji su mogli zaraziti ljude bili su 229 E i OC 43. Ova dva virusa obično uzrokuju običnu prehladu i rijetko uzrokuju ozbiljne bolesti. Oni se obično nalaze istodobno s ostalim respiratornim infekcijama. Kada se kod bolesnika nađe više virusa ili virusa i bakterija, to se naziva ko-infekcija i može dovesti do ozbiljnijih bolesti.

U 2004, NL {{{1}} je prvi put otkriven kod novorođenčadi sa bronhiolitisom (infekcija donjih disajnih puteva) u Holandiji. Ovaj virus možda postoji već stotinama godina, ali ga do tada nismo {2}} # 39 otkrili. Godinu dana kasnije, u Hong Kongu je otkriven još jedan koronavirus, ovoga puta u starijih bolesnika sa upalom pluća. Kasnije je nazvan HKU 1, a pronađen je kod ljudi širom sveta.

Smrtonosno naprezanje

Ali ne mogu svi koronavirusi izazvati blagu bolest. SARS (teški akutni respiratorni sindrom) izazvan SARS-CoV prvi put je otkriven u novembru 2002. Tek 2003 je Nacionalna laboratorija za mikrobiologiju u Kanadi potvrdila genom virusa prije nego što je epidemija potvrđena. SARS dijeli mnoge sličnosti s trenutnim gripom. Stariji su podložniji ozbiljnim bolestima. Simptomi uključuju vrućicu, kašalj, bolove u mišićima i grlobolju. Ali ako se zarazi SARS-om, vjerojatnost smrti bit će mnogo veća. Od poslednjeg prijavljenog slučaja od 2002 do 2014, 774 ljudi su umrli.

Deset godina kasnije, u 2012, novootkriveni virus corone, MERS-CoV, izbio je ponovo. Prvi slučaj respiratornog sindroma Bliskog Istoka (MERS) dogodio se u Saudijskoj Arabiji. U 2015 je izbila MERS u Južnoj Koreji, a u 2018 je izbila MERS u Saudijskoj Arabiji. Svake godine ima mali broj slučajeva MERS-a, ali izbijanje je obično dobro kontrolirano.

Pa zašto onda 0010010 # 39; SARS ili Respiratorni sindrom Bliskog Istoka nije izazvao pandemiju? R0 za SARS i SARS-CoV-2 je oko 2 ili 3 (mada su neki ljudi nedavno procijenili da je R0 za SARS-CoV-2 otprilike 5), što znači da svaka zaražena osoba može zaraziti 2 ili 3 ljude. Simptomi SARS-a su ozbiljniji, pa je pacijente lakše identificirati i izolirati.

R0 od MERS je manji od 1. Neće se širiti. Većina slučajeva povezana je s bliskim kontaktom s zaraženim devama ili vrlo bliskim kontaktom s već zaraženim ljudima.

Jedan od glavnih izazova u kontroli izbijanja SARS-CoV-2 je taj što simptomi mogu biti vrlo blagi - neki ljudi uopće ne pokazuju nikakve simptome - ali se mogu prenijeti i na druge. SARS-CoV-2 nije tako smrtonosan kao SARS ili MERS, ali zato što se može neotkriveno širiti, inficirat će i umrijeti više od bilo kojeg koronavirusa na koji naiđemo. Zato molim vas ostanite kod kuće.